Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo.... Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.

Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu - sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro.... Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. Drugi ciklus serijala nastavlja se pričom o vrednoj zbirci koja se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Šta su to mikroizdanja, u kojim se dimenzijama štampaju i zbog čega, kakva je njihova istorija i koje su to najmanje knjige koje se čuvaju u nacionalnoj biblioteci, samo su neka od pitanja na koje odgovore daje novo Blago.

Algoritam je opis za rešavanje nekog problema. To je bio izraz koji je opisivao način računanja decimalnim brojevima uveden, oko 1600. godine u Evropi. Reč ALGORITAM u matematiku je uveo iranski matematičar Muhamed Al Horezmi.... Napisao je knjigu ”Al Horezmi o indijskoj veštini računanja” kojom u islamsku matematiku uvodi indijske cifre i decimalni brojni sistem. Ova knjiga biva kasnije prevedena na latinski kao “Algoritmi de numero indorum”. Od tog lošeg latinskog prevoda njegovog prezimena i potiče reč algoritam. Dugo je označavala samo postupak za račun sa decimalnim brojnim sistemom (i indijskim odnosno, kako se kasnije uobičajilo da se kaže arapskim ciframa). U novije vreme, algoritam je pojam koji se najčešće vezuje za informatiku i, mada ne postoji jedinstvena opšteprihvaćena definicija, podrazumeva se da je u pitanju nekako opisana procedura za obavljanje posla, ispunjenje nekog zadatka, put do željenog ishoda. U drugoj epizodi našeg ALGORITMA videćete visoko frekventan algoritam jedne posebne, veoma zanimljive laboratorije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potom deo algoritma uspeha Matematičke gimnazije u Beogradu, i algoritam inovativnog prostora KADENE, novoosnovane kompanije koja ne samo da je proizvela izuzetan softver za razvoja projekata sa nekretninama i dobila najvišu međunarodnu licencu u toj oblasti, već i filantropski podržava naše mlade umetnike, slikare i slikarke, dizajnere i dizajnerke. Za kraj, predstavljamo Vam algoritam portala KORDIS Direktorata za istraživanje Evropske komisije, na kome možete da pronađete informacije o svim naučnim projektima finansiranim iz evropskih fondova poslednjih godina, njihove timove i rezultate, i prikaze brojnih inovativnih algoritama evropskih naučnih konzorcijuma.

Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta.... U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka. Naučno je dokazana lekovitost mnogih gljiva koje se koriste kao pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti, pa i onih najtežih, a veliki deo farmaceutske industrije se zasniva na lekovima i medikamentima iz gljiva, počev od penicilina pa dalje - kaže mikolog Srđan Veselinović iz Niša. Sa beračima iz Vladičinog Hana i članovima Gljivarskog društva Svarog iz Svrljiga, ekipa Kvadrature kruga provela je dva dana na terenu, u šumi da bi vam pokazala čarobni svet gljiva, njihova staništa, njihove dvojnice, ali i recepte za pripremu jela od gljiva.